Сувишан спев
Сама саму себе, солиш сламу
Силом сипаш свима слану супу,
Свијим срцем судиш себи судбину,
Смејеш сцене седих синова сивог села,
Семе сувих свила сипа сируп скуп.
Секиром сечеш сушике смреке скупљених склопом,
Склањаш снове слепих сунцукретових снена.
Склапаш сирову скелу сушних субота,
Сигуран смешак сија сликом славних сутона.
Суморних среда спајаш сиротињски сплет,
Сукнених сукњи сјајни сребрњаци сличе свет,
Светских слава склањаш сиве суморне сове,
Сабираш соколове скромних скута страшне самце.
Скровитих стока сириш савршен сир,
Сурутку сишеш својим сисавцима страшним,
Сакрална санкција студених слуга сукцесивно,
Скотрљава сломљене сурове сапутнике,
Саосећајних сабораца склупчаних свекрви,
Скричеш, скљокани стих.
16. 10 2021. С.В.
