Пут до снова
Када бих могао да бирам,
Када бих могао да сазнам,
Знао бих шта да радим,
Ишао путем правим.
Стаза посута лишћем сувим,
Кривудава и дуга као длака,
Без плана и циља јурим,
Као перушка на ветру лака.
Крај није видљив свима нама,
Потези се нижу у тишини,
Животна се пише драма,
Док сам ушушкан у постељини.
Занесен идејом заборављам сате,
Време тече као планинска река,
Јабланови се по ветру клате,
Лежем као дечак и претварам у човека.
11.12.2019. С.В.