На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Пут до снова

Када бих могао да бирам,

Када бих могао да сазнам,

Знао бих шта да радим,

Ишао путем правим.

Стаза посута лишћем сувим,

Кривудава и дуга као длака,

Без плана и циља јурим,

Као перушка на ветру лака.

Крај није видљив свима нама,

Потези се нижу у тишини,

Животна се пише драма,

Док сам ушушкан у постељини.

Занесен идејом заборављам сате,

Време тече као планинска река,

Јабланови се по ветру клате,

Лежем као дечак и претварам у човека.

11.12.2019. С.В.