На крилима речи: април 2020

Кратке ноћи и дуги дани,

Сећају на друго време,
Кад смо били насмијани,
А за причу многе теме.

Ти су дани били лепи,
Чекају нас дуге шетње,
Срећом па нисмо слепи,
Видимо све проблеме;
Што долазе.
И нестају.
Не пролази.
Не престаје.

Планови се нови пишу,
Сунце пржи као прије,
Храстови на ветру њишу,
Кошутњак нас вешто крије;
Кад одемо.
Да будемо.
Мало насамо.
Да се љубимо.

Не знам никог другог сада,
Кад су ови тешки дани,
Само стоји једна Ана,
Ал постоји једно али;
Што подсећа.
Не заборавља.
Опомиње.
И даље нада.

21.04.2020. С.В.

Сутра је нови дан,
Није крај света,
Само један ружан сан,
Суза усамљеног детета.

Траг пужа голаћа,
Показује пут прави,
Непријатно сећање враћа,
Тако смо близу,
А ипак сами.

Тишина беспомоћне ноћи,
Светло пара очи,
Криза је, све ће проћи,
Када покуца на врата,
И на мој праг крочи.

Илузија игра свој плес,
Хаљина виори на ветру,
Не могу сакрити кез,
Реалност гуши сету.

Пакујем последње речи,
Записујем стихове немо,
Нема силе да спречи,
Прогутај ме пожудо,
И испљуни тремо.

09. 09. 2019. С.В.

Седим сам у друштву мисли,

Пратим покрете људи,

Некада смо били присни,

Данас свако некоме суди.

Коментар осуде увек чека,

Зле намере вребају жртву,

Овоме друштву нема лека,

Себи кујемо судбину мртву.

Пролазе сати и даље седим,

Расположење се у часу мења,

Размишљам колико заиста вредим,

Пролазе гужве пролазе врења.

10. 11. 2019. С.В.

Истина

Сада на почетку бескраја,

У тренутку пред зору,

Мислим како ћу одавде,

Зашто сада нисам на мору.

Сунчао бих се на каменитој плажи,

Пио морску воду док роним;

Као кад дете шкољку тражи,

Моју силуету из сећања,

У орману сећања слажи.

Дани врели и дуги,

Ноћи благе и кратке,

Спавај упркос тузи,

Сањај снове слатке.

Једну причу и даље причаш,

Истину прескачеш и о њој ћутиш,

Како ћеш без тога да живиш,

Кад се и даље беспотребно трудиш.

10.11.2019. С.В.