На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Истина

Истина

Сада на почетку бескраја,

У тренутку пред зору,

Мислим како ћу одавде,

Зашто сада нисам на мору.

Сунчао бих се на каменитој плажи,

Пио морску воду док роним;

Као кад дете шкољку тражи,

Моју силуету из сећања,

У орману сећања слажи.

Дани врели и дуги,

Ноћи благе и кратке,

Спавај упркос тузи,

Сањај снове слатке.

Једну причу и даље причаш,

Истину прескачеш и о њој ћутиш,

Како ћеш без тога да живиш,

Кад се и даље беспотребно трудиш.

10.11.2019. С.В.