Песма о песмама
Ветар се поиграва лепотом твојих прстију,
Сунце обасјава ведрину твога осмеха,
Ушушкана у паучину која се плете непрестано,
Између звезда и месеца, Венере и Сунца.
Зидајући небодер од твојих врлина,
Зидајући небодер од твојих врлина,
Пажљиво сакупљам шарене лептире са твојим осмехом,
Мазим по глави децу са чистотом душе као твојом,
Шетам стазама познатог парка, у мислима носим један
мотив, Вечне љубави песника, боли, патње и инспирације фротир.
Мазим по глави децу са чистотом душе као твојом,
Шетам стазама познатог парка, у мислима носим један
мотив, Вечне љубави песника, боли, патње и инспирације фротир.
Полен разноси алергију познатог годишњег доба,
Део године када све подсећа на нешто,
Тада је инспиративна и моја студентска соба,
Све врви и скаче, а ја са својом судбином тешком.
Део године када све подсећа на нешто,
Тада је инспиративна и моја студентска соба,
Све врви и скаче, а ја са својом судбином тешком.
После свих тих бесмислених песама,
После речи и тачака на крају приче,
Све је погрешно и без неког смисла,
Све су на крају исте, једна на другу потпуне личе.
После речи и тачака на крају приче,
Све је погрешно и без неког смисла,
Све су на крају исте, једна на другу потпуне личе.
09.09.2019. С. В.
