На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Када би дошла у Нови Сад

Траг авиона на небу прави,

Путоказ до једног малог града,

Који и најхладнија срца крави,
У њему толерантно љубав влада.

Изнад њега је небо плавље,

Сунце тамо увек јаче сија,

Дужи боравак утиче на здравље,

Шетња Сунчаним кејом прија.

Када би дошла на тренутак само,

Прошетала непознатим градом,
Срце би остало заувек тамо,
У тренутку задивљено Новим Садом.

15.03.2020. С.В.