На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Клица истине

Када је мрак и када си сам,

Када је све на свету ружно,

Буди тих, понашај се мудро,

Најлепше ствари изгледају тужно.

Оком посматраш изглед површине,
Дланом дираш дубине могућег,

Душом осећаш значај суштине,

Истину прећуткујеш стално,

Али тело говори јавно.

Зрно кафе чека у млину,

Судбину своју која га чека,

Мирише мирно и црни се,

Пијеш је редовно уместо лека.

06.11.2019. С. В.