На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Талас и морска звезда

Задивљен њеном лепотом заборави на сате,
На остале мисли тога дана престаје да мари,
Коначно разуме несрећне морепловце који пате,
Избиј из своје главе љубав, бићете само другари.

Плима сваким даном доноси нове таласе,
Морска звезда се сунча на плажи и пати,
Сви морнари трагају за том луком да се скрасе,
Звездо моја, можда се тај талас више не врати.

Без капи морске воде које живот значе,
На ужареном песку срце копни једној звезди,
Напуштена и тиха за својим таласом плаче,
Који на удаљеној пучини међ` другим таласима језди.

24.06.2020. С. В.

Мамула

Мој видик квари једна тачка,
Куд год погледам увек је видим,
Тамо се служи казна кад је пљака,
Кад помислим на тамошње људе,
И ја се постидим.

Јутарња свежина бистри ми поглед,
То није тачка, већ острво духова,
Слика је јасна, не треба двоглед,
Тамо нема људи, већ безброј пухова.

На сивој подлози пркоси једно дрво,
Кишобран који крије приче ружне,
Тамо је давно Мусолини био прво,
Данас нема никог и остаје тужно.

26. 07. 2019. С.В.

Пловидба снова

Напуштен сан, на путу бескраја,
Слана посластица психотичног јунака,
Безидејни уметник свој портрет ваја,
Једна звезда сјајна, усред мрака.

Чамцем пловим кроз море знања,
Инспирацију тражим у сопственој глупости,
Широка истина постаје мања,

Успавани морнар своју илузију сања.

Рашчешани ујед комарца подсећа,
На погрешан потез белог чаршава,
Морнар се у безбрижну луку враћа,
Нова идеја се заборавља и почиње јава.

25.07.2019. С. В.

Напуштање себе

Страх је присутан у соби,
Туга се ваља по поду,
Нечистоћа присутна на роби;
Напусти ту погрешну собу!

Жртва тражи своју казну,
Порцију понижења свакога дана,
Не шаљи само информацију празну,
Не постоји реакција права.

Бори се као прави јунак,
Буди оно што хоћеш,
Постани нормалан лудак,
Уништи жртву у себи,
Пробуди се као обичан чудак.

13.11.2019. С. В.

Кишобран

Свако има један мали,
Којим штити своје здравље,
Ја сам бирао светло плави,
Као ведро небо, без и једне шаре.

Ћути, у углу, чека своје дане,
Брзо се суши после кише,
Није мој, већ од једне Ане,
Која увек дивно мирише.

У свакој шетњи он нас прати,
Уме и да удари ако треба,
Често се потпуно сув врати,
Иако га облак са неба, вреба.

Најтеже ти буде када га нема,
Твог штита против целог света,
Да те брани од свих проблема,
Ових по дану и када се снева.

07. 06.2020. С.В.

Пријатељство

Једног чудног фебруарског дана,
Судбина је решила да замеша карте,
Упознах је на станици Зелењака,
Све наредне месеце претвори у сате.

Заједно смо закорачили у непознато,
Кренули на слепо у далеке путе,
Оставили за собом прошле животе,
Без припрема утабали нове руте.

Шетња по граду, непознатог нама,
Једна карта је била све што имамо,
У домској соби била си сама,
Пристојна и тиха, о ти савршена дамо!

Онај ветар и даље сањам често,
Хладноћа ме буди без икаквих најава,
Постоји нама познат град, једно место,
У мислима мојим, у њему шета једна дама.

Пуно проблема, неспоразума и мало пара,
Весело друштво, чудни људи,
Било је више од поклона, иједног дара,
Сви по мало блесави, а заједно луди.

Једно и даље знам, нема ту грешке:
Стварно си посебна, волим твоје смешке,
Једва преживљавам дане без тебе тешке,
Не идем бусом, радије ћу са тобом пешке.

22. 01. 2020. С.В.

Одлука

Историја се понавља још једном,

Тешко се учи на само једној грешци,

Враћаш се оном сећању бедном,

Док се у глави врте њени смешци.

Сваки пут ми постаје све теже,

Сваки пут све више боли,

По истим ранама опет се реже,

По истим ранам поново соли.

Тужан почиње даље да живи,

Познати друг са пута се враћа,

Ко други сада да се криви,

Исти дуг још једном се плаћа.

У себи сломи трачак последње наде,

Као коцкар заиграј на све или ништа,

Стисак, пољубац, мора да се краде,

Негде у даљини, далеко од огњишта.

Прогутај понос ако га и даље има,

Осмехом прекриј губитак сваког смисла,

Ћутањем о њој, пркоси и себи и њима,

Заборави да постоји макар слична, позната, та иста.

Одрекни се свих сећања што постоје,

Одбаци жељу за њом, недорасле емоције,

Пријатељство није довољно између нас двоје,

Жао ми је изгубљене и најнежније букве.

02.01.2020. С.В.

Сезона киша

Само ја знам нашу тајну,

Кријем осмехом горчину,

У ветар понављам бајну,

Причу, песму и тишину.

Тихо јеца небо у ноћи,

Капи клизе покрај мене,

Сан бежи, не може доћи,

Остају ми само наше сене.

Ноћас почиње сезона киша,

Бујица носи незавршен мост,

Нема на дрвету довољно лишћа,

Да опише људску глупост.

На другој обали пркосно стоји,

Загрљена ветром једна буква,

Замишљена не престаје да броји,

Лишће, гране, јецаје наше боли.

Никад више преко моста,

Никад више покрај букве,

Никад више по киши,

Никад неће бити доста,

Неће престати моје муке,

Нећу стискати твоје руке.

Нема речи, надаље само ћутке.

03.06.2020. С.В.