Дневник једне несанице

 

Дневник једне несанице

 

Кажу људи да када не можеш да спаваш,
обично те неко сања.
А шта се дешава када у исто време
сањате једно друго?
Да ли се тада можда дружите,
можете ли да се испричате, посвађате,
гледате а не причате?
Жалим оно двоје што не сањају једно друг
о,
они се сигурно не слажу ни на јави.
Још ми је теже ако заједно спавају,
а свако од њих сања неког тамо другог.
Они су директна увреда за оне,
што су раздвојени, далеко, а све би дали
да могу опет лећи заједно макар још једном.
Кога ли сањају самци, људи без игде иког,
сигурно неког од раније, неког из сећања,
вероватно сањају тај свој разлог самоће.
Жалим исто људе који не сањају,
па морају да живе само један живот,
овај по јави, на кога не утичу много.
Даље ме занима, колико снова човек
упамти за живота, обично се то
брзо заборавља, већина чим отвориш очи.
Поставља се питање, колико људи
живи те своје снове на јави,
може ли се то тако, који је рецепт?
Има и ружних снова, које би радије заборавили,
има и живота који су тужни, па би лакше
прошли као неки ружан сан.
Постоје људи који тумаче снове,
траже неки скривени смисао у бесмислу
и лепоти снова, који не разумеју.
А опет, још ми је теже размишљати,
о људима који игноришу снове, потискују,
иако им се понављају више пута.
Шта да радимо ако нам се буде судило,
по нашим сновима, шта смо тамо маштали,
има ли покајања за наше несвесно?
Има ли прекршајни суд и тужиоц за снове,
добија ли се орден за одано и марљиво сањање,
колика је казна за лепе снове  у тешким временима?
Да ли има разлике у сновима паметног човека
и оног што је са памећу раскрстио,
још док је седео у школи и бленуо кроз прозор?
Како то да никад не знамо како
сан почиње, исто као што не знамо
како ће се живот завршити?
Да ли је кратак и леп сан
вреднији од неког дугог и досасног,
који те умори  и збуни, за наредни дан?
Има ли мерна јединица за снове,
ако нема, бар за сад ја бих јој могао дати име,
ваљда толико заслужујем.
Најтеже је када те снови навикну,
па се опустиш, не призиваш их, сами долазе,
и онда се увреде и забораве те, негде клизну.
И на крају свега, у тој безименој несаници,
до дубоко у ноћ, ишчекујеш јутро,
ипак се превариш, заспиш, а снови нагрну.
Али док се то не деси, нема помоћи,
остаје ти само једна утеха и нада,
да те можда она, баш сада сања!


17.11.2020. С.В.

Талас и морска звезда

Талас и морска звезда


Задивљен њеном лепотом заборави на сате,
На остале мисли тога дана престаје да мари,
Коначно разуме несрећне морепловце који пате,
Избиј из своје главе љубав, бићете само другари.

Плима сваким даном доноси нове таласе,
Морска звезда се сунча на плажи и пати,
Сви морнари трагају за том луком да се скрасе,
Звездо моја, можда се тај талас више не врати.

Без капи морске воде које живот значе,
На ужареном песку срце копни једној звезди,
Напуштена и тиха за својим таласом плаче,
Који на удаљеној пучини међ` другим таласима језди.

24.06.2020. С. В.

Мамула

Мамула

Мој видик квари једна тачка,
Куд год погледам увек је видим,
Тамо се служи казна кад је пљака,
Кад помислим на тамошње људе,
И ја се постидим.

Јутарња свежина бистри ми поглед,
То није тачка, већ острво духова,
Слика је јасна, не треба двоглед,
Тамо нема људи, већ безброј пухова.

На сивој подлози пркоси једно дрво,
Кишобран који крије приче ружне,
Тамо је давно Мусолини био прво,
Данас нема никог и остаје тужно.


 26. 07. 2019. С.В.

Пловидба снова

Пловидба снова

Напуштен сан, на путу бескраја,
Слана посластица психотичног јунака,
Безидејни уметник свој портрет ваја,
Једна звезда сјајна, усред мрака.

Чамцем пловим кроз море знања,
Инспирацију тражим у сопственој глупости,
Широка истина постаје мања,
Успавани морнар своју илузију сања.

Рашчешани ујед комарца подсећа,
На погрешан потез белог чаршава,
Морнар се у безбрижну луку враћа,
Нова идеја се заборавља и почиње јава.

25.07.2019. С. В.

Напуштање себе

Напуштање себе

Страх је присутан у соби,
Туга се ваља по поду,
Нечистоћа присутна на роби;
Напусти ту погрешну собу!

Жртва тражи своју казну,
Порцију понижења свакога дана,
Не шаљи само информацију празну,
Не постоји реакција права.

Бори се као прави јунак,
Буди оно што хоћеш,
Постани нормалан лудак,
Уништи жртву у себи,
Пробуди се као обичан чудак.
13.11.2019. С. В.

Кишобран

Кишобран

Свако има један мали,
Којим штити своје здравље,
Ја сам бирао светло плави,
Као ведро небо, без и једне шаре.

Ћути, у углу, чека своје дане,
Брзо се суши после кише,
Није мој, већ од једне Ане,
Која увек дивно мирише.

У свакој шетњи он нас прати,
Уме и да удари ако треба,
Често се потпуно сув врати,
Иако га облак са неба, вреба.

Најтеже ти буде када га нема,
Твог штита против целог света,
Да те брани од свих проблема,
Ових по дану и када се снева.

07. 06.2020. С.В.

Пријатељство

Пријатељство

Једног чудног фебруарског дана,
Судбина је решила да замеша карте,
Упознах је на станици Зелењака,
Све наредне месеце претвори у сате.

Заједно смо закорачили у непознато,
Кренули на слепо у далеке путе,
Оставили за собом прошле животе,
Без припрема утабали нове руте.

Шетња по граду, непознатог нама,
Једна карта је била све што имамо,
У домској соби била си сама,
Пристојна и тиха, о ти савршена дамо!

Онај ветар и даље сањам често,
Хладноћа ме буди без икаквих најава,
Постоји нама познат град, једно место,
У мислима мојим, у њему шета једна дама.

Пуно проблема, неспоразума и мало пара,
Весело друштво, чудни људи,
Било је више од поклона, иједног дара,
Сви по мало блесави, а заједно луди.

Једно и даље знам, нема ту грешке:
Стварно си посебна, волим твоје смешке,
Једва преживљавам дане без тебе тешке,
Не идем бусом, радије ћу са тобом пешке.

22. 01. 2020. С.В.

Одлука

Одлука

Историја се понавља још једном,
Тешко се учи на само једној грешци,
Враћаш се оном сећању бедном,
Док се у глави врте њени смешци.

Сваки пут ми постаје све теже,
Сваки пут све више боли,
По истим ранама опет се реже,
По истим ранам поново соли.

Тужан почиње даље да живи,
Познати друг са пута се враћа,
Ко други сада да се криви,
Исти дуг још једном се плаћа.

У себи сломи трачак последње наде,
Као коцкар заиграј на све или ништа,
Стисак, пољубац, мора да се краде,
Негде у даљини, далеко од огњишта.

Прогутај понос ако га и даље има,
Осмехом прекриј губитак сваког смисла,
Ћутањем о њој, пркоси и себи и њима,
Заборави да постоји макар слична, позната, та иста.

Одрекни се свих сећања што постоје,
Одбаци жељу за њом, недорасле емоције,
Пријатељство није довољно између нас двоје,
Жао ми је изгубљене и најнежније букве.

02.01.2020. С.В.

Сезона киша

Сезона киша


Само ја знам нашу тајну,
Кријем осмехом горчину,
У ветар понављам бајну,
Причу, песму и тишину.

Тихо јеца небо у ноћи,
Капи клизе покрај мене,
Сан бежи, не може доћи,
Остају ми само наше сене.

Ноћас почиње сезона киша,
Бујица носи незавршен мост,
Нема на дрвету довољно лишћа,
Да опише људску глупост.

На другој обали пркосно стоји,
Загрљена ветром једна буква,
Замишљена не престаје да броји,
Лишће, гране, јецаје наше боли.

Никад више преко моста,
Никад више покрај букве,
Никад више по киши,
Никад неће бити доста,
Неће престати моје муке,
Нећу стискати твоје руке.
Нема речи, надаље само ћутке.

                                                                                                                                  03.06.2020. С.В.

Шетња наде

Шетња наде

Кратке ноћи и дуги дани,
Сећају на друго време,
Кад смо били насмијани,
А за причу многе теме.

Ти су дани били лепи,
Чекају нас дуге шетње,
Срећом па нисмо слепи,
Видимо све проблеме;
Што долазе.
И нестају.
Не пролази.
Не престаје.

Планови се нови пишу,
Сунце пржи као прије,
Храстови на ветру њишу,
Кошутњак нас вешто крије;
Кад одемо.
Да будемо.
Мало насамо.
Да се љубимо.

Не знам никог другог сада,
Кад су ови тешки дани,
Само стоји једна Ана,
Ал постоји једно али;
Што подсећа.
Не заборавља.
Опомиње.
И даље нада.

21.04.2020. С.В.

Гост

Гост

Сутра је нови дан,
Није крај света,
Само један ружан сан,
Суза усамљеног детета.

Траг пужа голаћа,
Показује пут прави,
Непријатно сећање враћа,
Тако смо близу,
А ипак сами.

Тишина беспомоћне ноћи,
Светло пара очи,
Криза је, све ће проћи,
Када покуца на врата,
И на мој праг крочи.

Илузија игра свој плес,
Хаљина виори на ветру,
Не могу сакрити кез,
Реалност гуши сету.

Пакујем последње речи,
Записујем стихове немо,
Нема силе да спречи,
Прогутај ме пожудо,
И испљуни тремо.

09. 09. 2019. С.В.

Чекаоница

Чекаоница


Седим сам у друштву мисли,
Пратим покрете људи,
Некада смо били присни,
Данас свако некоме суди.


Коментар осуде увек чека,
Зле намере вребају жртву,
Овоме друштву нема лека,
Себи кујемо судбину мртву.


Пролазе сати и даље седим,
Расположење се у часу мења,
Размишљам колико заиста вредим,
Пролазе гужве пролазе врења.


10. 11. 2019. С.В.

Истина

Истина


Сада на почетку бескраја,
У тренутку пред зору,
Мислим како ћу одавде,
Зашто сада нисам на мору.


Сунчао бих се на каменитој плажи,
Пио морску воду док роним;
Као кад дете шкољку тражи,
Моју силуету из сећања,
У орману сећања слажи.


Дани врели и дуги,
Ноћи благе и кратке,
Спавај упркос тузи,
Сањај снове слатке.


Једну причу и даље причаш,
Истину прескачеш и о њој ћутиш,
Како ћеш без тога да живиш,
Кад се и даље беспотребно трудиш.

10.11.2019. С.В.

Песма о песмама

Песма о песмама


Ветар се поиграва лепотом твојих прстију,
Сунце обасјава ведрину твога осмеха,
Ушушкана у паучину која се плете непрестано,
Између звезда и месеца, Венере и Сунца.

Зидајући небодер од твојих врлина,
Пажљиво сакупљам шарене лептире са твојим осмехом,
Мазим по глави децу са чистотом душе као твојом,
Шетам стазама познатог парка, у мислима носим један
мотив,  Вечне љубави песника, боли, патње и инспирације фротир.


Полен разноси алергију познатог годишњег доба,
Део године када све подсећа на нешто,
Тада је инспиративна и моја студентска соба,
Све врви и скаче, а ја са својом судбином тешком.


После свих тих бесмислених песама,
После речи и тачака на крају приче,
Све је погрешно и без неког смисла,
Све су на крају исте, једна на другу потпуне личе.


09.09.2019. С. В.

Клица истине

Клица истине


Када је мрак и када си сам,
Када је све на свету ружно,
Буди тих, понашај се мудро,
Најлепше ствари изгледају тужно.

Оком посматраш изглед површине,
Дланом дираш дубине могућег,
Душом осећаш значај суштине,
Истину прећуткујеш стално,
Али тело говори јавно.

Зрно кафе чека у млину,
Судбину своју која га чека,
Мирише мирно и црни се,
Пијеш је редовно уместо лека. 


06.11.2019. С. В.

Када би дошла у Нови Сад

Када би дошла у Нови Сад


Траг авиона на небу прави,
Путоказ до једног малог града,
Који и најхладнија срца крави,
У њему толерантно љубав влада.

Изнад њега је небо плавље,
Сунце тамо увек јаче сија,
Дужи боравак утиче на здравље,
Шетња Сунчаним кејом прија.

Када би дошла на тренутак само,
Прошетала непознатим градом,
Срце би остало заувек тамо,
У тренутку задивљено Новим Садом.


15.03.2020. С.В.

Дама без блама

Дама без блама

Како је лепо кад се зовеш Ана,
Па се свака реч римује сама,
Још је боље кад си права дама,
Осмехом и лепотом чиниш нестварна.


Како је лепо кад се зовеш Ана,
Па у животу никад ниси сама,
Још је боље када је то све тајна,
А сама знаш колико волиш Срђана.



Како је лепо кад те зову Ана,
Иза себе немаш ни једног блама,
А неко посебан те зове Анчи,
Јер њему то баш много значи.

14. 03.2020. С.В.

Пут до снова

Пут до снова

Када бих могао да бирам,
Када бих могао да сазнам,
Знао бих шта да радим,
Ишао путем правим.

Стаза посута лишћем сувим,
Кривудава и дуга као длака,
Без плана и циља јурим,
Као перушка на ветру лака.

Крај није видљив свима нама,
Потези се нижу у тишини,
Животна се пише драма,
Док сам ушушкан у постељини.

Занесен идејом заборављам сате,
Време тече као планинска река,
Јабланови се по ветру клате,
Лежем као дечак и претварам у човека.

11.12.2019. С.В.

Падобран

Падобран

Судбина воли да котрља точак,
Тумачи погрешне потезе немо,
Истина је, време све лечи,
Што смо хтели, сада смемо.

Трчимо брзо и хватамо залет,
Ветар у свом смеру дува,
Пробај још једном само,
Док правиш несмотрене грешке,
Ипак те неко са небеса чува.

Колико год да се труиш,
Правиш исте грешке,
Док те посматрам из даљине,
Непрестано крадеш моје осмехе тешке.

24. 10. 2019.

Вило моја

Вило моја


Моја вило, нестварна лепото,
Тамничару мисли и снова,
Моја вило, пречиста доброто,
Извору патње и бола.

Моја вило, Сунце на небу белом,
Зрак си који милује по коси,
Моја вило, покривена честитим велом,
Сила си која законима пркоси.

Моја вило, анђеле са неба плавог,
Војска си која брани мене,
Моја вило, оштрицо мача славног,
Режеш све артерије и вене.

Моја вило, моја букво млада,
Зелених очију, крупних смарагда.
Моја вило, корену и цвете,
Дани без тебе, беспомоћно лете.


03.02.2020. С.В.