Сезона киша
Само ја знам нашу тајну,
Кријем осмехом горчину,
У ветар понављам бајну,
Причу, песму и тишину.
Тихо јеца небо у ноћи,
Капи клизе покрај мене,
Сан бежи, не може доћи,
Остају ми само наше сене.
Ноћас почиње сезона киша,
Бујица носи незавршен мост,
Нема на дрвету довољно лишћа,
Да опише људску глупост.
На другој обали пркосно стоји,
Загрљена ветром једна буква,
Замишљена не престаје да броји,
Лишће, гране, јецаје наше боли.
Никад више преко моста,
Никад више покрај букве,
Никад више по киши,
Никад неће бити доста,
Неће престати моје муке,
Нећу стискати твоје руке.
Нема речи, надаље само ћутке.
03.06.2020. С.В.
