На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Кишобран

Свако има један мали,
Којим штити своје здравље,
Ја сам бирао светло плави,
Као ведро небо, без и једне шаре.

Ћути, у углу, чека своје дане,
Брзо се суши после кише,
Није мој, већ од једне Ане,
Која увек дивно мирише.

У свакој шетњи он нас прати,
Уме и да удари ако треба,
Често се потпуно сув врати,
Иако га облак са неба, вреба.

Најтеже ти буде када га нема,
Твог штита против целог света,
Да те брани од свих проблема,
Ових по дану и када се снева.

07. 06.2020. С.В.