На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Пловидба снова

Напуштен сан, на путу бескраја,
Слана посластица психотичног јунака,
Безидејни уметник свој портрет ваја,
Једна звезда сјајна, усред мрака.

Чамцем пловим кроз море знања,
Инспирацију тражим у сопственој глупости,
Широка истина постаје мања,

Успавани морнар своју илузију сања.

Рашчешани ујед комарца подсећа,
На погрешан потез белог чаршава,
Морнар се у безбрижну луку враћа,
Нова идеја се заборавља и почиње јава.

25.07.2019. С. В.