На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Напуштање себе

Страх је присутан у соби,
Туга се ваља по поду,
Нечистоћа присутна на роби;
Напусти ту погрешну собу!

Жртва тражи своју казну,
Порцију понижења свакога дана,
Не шаљи само информацију празну,
Не постоји реакција права.

Бори се као прави јунак,
Буди оно што хоћеш,
Постани нормалан лудак,
Уништи жртву у себи,
Пробуди се као обичан чудак.

13.11.2019. С. В.