Чекаоница
Седим сам у друштву мисли,
Пратим покрете људи,
Некада смо били присни,
Данас свако некоме суди.
Коментар осуде увек чека,
Зле намере вребају жртву,
Овоме друштву нема лека,
Себи кујемо судбину мртву.
Пролазе сати и даље седим,
Расположење се у часу мења,
Размишљам колико заиста вредим,
Пролазе гужве пролазе врења.
10. 11. 2019. С.В.
