Сећање
С времена на време,
Ушета ти се у мисли,
Украде ти сан,
Паралише сећање,
Дозива да јој се јавиш,
Мучи те на само њој,
Познате начине.
Тада ти нема помоћи,
Иако се бориш,
Знаш да си изгубио,
И пре него што је почело.
Замишљаш како сада изгледа,
Сећаш када си је последњи пут,
Видео на кафи коју си звао,
Схвативши да не можеш без ње,
Нити са хладноћом која влада,
Нити топлоном њеног погледа.
Сабираш и одузимаш,
Бришеш па поново сећаш,
Преиспитујеш одлуке,
И на крају схваташ,
Да си волео нешто посебно.
На крају ипак знаш,
Да си имао оно,
Што си спреман да даш,
За узврат изгубио,
Што поново нећеш пронаћи.
Иако нико те не разуме,
Знаш да она постоји,
Која ово чита,
И са другим сада скита.
22. 01. 2022. СВ
