Прича из Италије

Прича из Италије

Трагедија може бити што та особа,
коју до сада највише волиш и иделаизујеш не воли тебе.
Али већа трагедија јесте да таква особа,
из неке друге побуде осим чисте љубави буде са тобом.

Она је много напредовала и ослободила се,
Улаже у себе да би се приремила за брак који толико жели.
Док ти гледаш како ти се породица распада пред твојим очима,
и ништа ту не можеш да учиниш.
Због срамоте коју сећаш не причаш са мамом и сестром.
Не трудиш се довољно да од себе не правиш по некад жртву.

Сада извини што из личне неодговорности је не слушам и 
не разумем твоје потребе које ми упорно говориш,
Извини за све непријатности које сам својим чињењем,
теби приредио, што погрешно тумачим неке сигнале.
Извини што сам те оптеретио мојим проблемима,
и бригама као да немаш друге своје.
Иако се све време трудим да напредујем и будем боља особа
и добар пример другима, не успевам увек у томе.

Ти си Ана најчистија особа коју сам упознао до сада,
прошло је неко време и дистанца да сам сад сигуран у то.
Једина знаш моју целу причу од почетка до краја,
пред којом не морам ништа да кријем и потискујем,
и претварам се да је све уреду.

Како бих ти доказао колико те волим и колико желим да буде добро
и да будеш срећна у животу, мирим се са чињеницом да ћемо бити
"само" најбољи пријатељи на свету.
Па чак и да ти будем кум ако одлучиш да ме позовеш,
Али не обећавам да се свећа успети да се не угаси од суза,
које ће тећи од среће и од туге у исто време.

Више од тога немам да ти понудим у овом тренутку.
Верујем да се овако плаћа цена за нека будућа велика дела,
славних песника и писаца.
Цена са којом купујемо улазницу за вечност и незаборав,
Насупрот среће у садашњем животу.
Мада ћу увек бити спреман да то трампим за још један дан 
У Италији са тобом и одрекнем се свега.

Правио сам много грешака у животу,
и сигурно ће их бити још много,
Али никад ми неће бити жалије од сваког тренутка,
када си плакала због мене и мојих поступака.

Не могу себи да расчистим зашто сам се толико везао за тебе,
Мада је то у исто време веома једноставно одговорити:
Заиста си посебна, а ја такву тражим у свом животу.
Хвала ти што си пошла са нама на овај пут, иако си имала
веома "добар" разлог да не идеш. (то је још један сигнал,
који сам погрешно протумачио- Извини!)
Ако ти икада буде требао муж ја сам ту да покушам бити,
тај привилеговани господин,
Који ће те пратити недељом у цркву,
и слушати како певаш стихове на цркевено-словенском.

Да ли је било лако ово написати-није, али,
ово рећи у даху пред твојим очима,
није могуће, па мора овако.

Онда се присетиш оних песама и стихова,
да си све већ написао у Пар редова уместо прстена,
пре више година. Вредело је.
Ништа се није променило.
Време на то није утицало. То је вечно.
Сада си написао све што је морало бити речено.
Затворио поруку у боци и пустио да плови.

10.05.2025. С.В.