Поклон
Нисам сигуран да ли још увек знам,
нешто што сам некада знао.
Једно сигурно знам,
због тебе не могу да спавам;
лежим у кревету склопљених очију,
а у глави биоскоп,
даје се неки добар филм;
ти и ја у главним улогама.
Замишљам живот какав може да буде,
разрађујем сценарио и текст који треба да кажем,
падају ми на памет само идеје сулуде,
једно је сигурно, нећу да те лажем.
И даље не могу да спавам,
а некад сам само то волео,
сад знам шта од живота хоћу,
хоћу да живим свој сан, а не да га сањам.
Пробудила си ме из сна,
сад сам стварно будан,
полако се дижем са дна,
постајем себи сам помало чудан.
На крају ипак сам сретан,
јер и даље знам што сам некада знао;
Знам то боље сада,
нисам никад ни заборавио,
само сам се правио,
да не знам.
19.10.2018. С.В.
