Поред тебе
Сасвим сама у тами домске собе,
садиш прекрштених ногу и мислиш о мени.
Скромно обучена са веома мало робе,
трудиш се да заборавиш истину о себи.
Чешљаш танку тек опрану косу,
и глави ти само једна мисао тече.
Заспаћеш пре него трава осести росу,
док спаваш пред тобом анђели клече.
Безбрижно спаваш, снови ти помало чудни,
не слутиш да се права борба бије.
Посматрам те како лежиш очима будним,
можда је то љубав а кожда и није.
04.04.2018. С.В.
