Прегласна тишина
Некад помислим како бих могао,
лежати у кревету сатима;
ослушкивати непознате звуке у ходнику,
и чекати да залупиш својим вратима.
Прегласну тишину знају да ми кваре,
погрешна врате и погрешне браве.
Свом задатку ја сам вечно предан,
чекам звук врата, барем само један,
у овој тишини он је једини вредан,
залупи, молим те! Превише сам бедан.
31.03.2018. С.В.
