На крилима речи

Пишем песме, пером на бели папир без линија; Из даха и без предомишљања. Ништа не мењам и не додајем, Тако остаје одраз једнога тренутка који настоји да постоји. У почетку се грозим патетичних стихова које напишем, Тек касније схватам да уопште немају смисла и не може се разумети шта је песник хтео да каже. Стварам времеплов којим се враћам у прошлост, Да би себи доказао како се историја понавља, Понекад пожелим да завирим у будућност, Тада настаје нова песма.

Причам ти једну причу

Причам ти једну причу,
ћутим, усне саме мичу,
деца на улици вичу,
Јелени сами у шуми ричу.

Хладно јутро, снегом посољен пут,
смрзнута земља се топи под кораком,
на станици једној, студент један,
од хладноће се тресе к'о презрели прут.
Чекајући аутобус који касни,
цвокоћу му зуби кварни.

Згрчен стоји, пролазе сати,
у мислим једна мисао тече,
који ће се мост по њему звати,
да ли ће дочекати следеће вече.

Дан је тмуран, иако нема облака,
судбина куца последњи час,
вече је дошло и пре мрака,
ако нема тебе нема ни нас.

06.12.2018. С.В.