Поклон на дар
Још увек седим на истом месту,
пишем поново нову песму,
мастилом прљам руку десну,
понављам изнова грешку свесну.
Како да напустим кожу тесну,
како да умирим савест бесну,
да ли да главу ставим под чесму,
или просто сад прекинем песму.
Нећу више да будем,
сићушан мрав,
од тебе тражим,
немогућу ствар,
а само желим да ти дам;
искреност на дар.
30. 03. 2018. С.В.
