Буђење снова
Мрзети живот кроз коров патње,
плакати над судбином безбожника,
читати празне књиге сатима,
уместо да живиш живот светитеља.
Болест обузима део по део целине,
бубри бол и страх рођени слутњом,
гушиш обим комплетне својине,
грчиш се и опиреш судбини круто.
Зној из тебе тера сва осећања,
tемпература убија и доноси мрачнину,
oд тебе се очекује безброј покајања,
далеко је време од следећег сунчаног дана.
Зима закива хладноћом последње птице,
крвавим ексерима између крила,
слике пуне боја се губе, остају скице,
настаје нови чин, рађа се нова сила.
Исход је јасан, публика грозничаво аплаудира,
крај је коначно известан,
последњи војник стоји, поносно салутира,
птица се поново рађа из свој дубоког сна.
Замахује крилима, крвљу својом нагриза ексере,
пуца гром кроз осушено буково дрво,
светлост наступа на крају представе,
што је било последње сада је прво.
10.11.2018. С.В.
