Долази зима
Буди те звук ударца кљуна о стакло,
твој навијени аларм, скоро сваког дана,
док си спавала, облак је за тобом плак'о,
а сићушна птица, мокра и промрзла, чека те сама.
Непозвани гост, у редовном термину долази,
нестрпљиво чекаш омиљени звук јутра,
заробљена у сну, чекаш аутобус он пролази,
данас си закаснила, али постоји сутра.
Гладна птица по крову беспомоћно лута,
тражи други прозор да о њега кљуном лупи,
сећа се оног сунцокрета, хлеба; тужна и љута,
за своје птиће данас није успела храну да сакупи.
Својом добротом и срцем ипак је храниш,
поред тебе никад није сама,
поштеним ставом од непријатеља браниш,
ни најлепша слика није лепа без свог рама.
Хладноћа мрзне барицу поред шумског пута,
песник је изгубио птицу и строфу најлепших рима,
ноћ се припрема, спушта магла густа,
сада је већ извесно, долази зима.
26. 11. 2018. С.В.
