Измишљена прича
Како да напишем стих,
а да ми не задрхти рука,
како да пређем преко тога,
а да ми не буде мука.
Тако где сам те љубио,
сада он те љуби,
где сам те мазио,
он те туче,
тамо где сам спавао,
сада он седи,
где сам те гледао,
он те гледи.
Разболим се од мисли само,
како баш сада, док пишем ово,
дешава се нешто сасвим ново,
лежиш поред њега и спавате заједно.
Температура расте, тескоба ме стеже,
све лоше мисли из главе ми беже,
нисам заборавио и даље ме јеже,
која невидљива сила за тебе ме веже.
31.03.2018. С.В.
