Клупа поред дома
Када би она могла да проговори,
сви би занемели и постали тихи,
наћулили уши и слушали.
Уплашили би се да не каже њихову тајну,
али би радо чули туђу,
боје се да други не сазнају,
тајну коју знају само они и та клупа.
Можда је ипак добро;
што она зна да ћути,
многи би се наљутили,
а пала би и нека суза.
Она је сада празна и сама,
можда јој је хладно,
чека да дођем и наредног дана,
и понесем јој ћебе.
Једно се бојим,
када кренем у њеном правцу,
да ту не буде неко други,
и седи на нашем месту.
19.10.2018. С.В.
