Пусто острво
Када би све на свету било идеално,
и сва мора постала слатка;
ти и ја би били заједно,
живели на острву усред Пацифика.
Будио би нас звук морских таласа,
јутарња свежина и мирис океана,
за доручак улов локалних рибара,
који излазе на пучину сваког дана.
Преко дана, у шуми једно место,
тачно испод старог храста,
ту би били сами нас двоје често,
маштали о слави древног Пераста.
А у сутон, на крају дана,
када Сунце коначно зађе,
лежаћеш на плажи потпуно сама,
и бројати све моје потонуле лађе.
Ако си и даље на истој плажи,
и верујеш да те још увек тражим,
не слушшај више све те моје лажи,
Сигурно постоји теби неко много дражи.
03.03.2018. С.В.
