Крвава песма
Лежем у кревет и почињем да снивам,
удобан јастук главу усправно држи,
дешава се призор не тако диван,
јежим се комплетно, језа ме оштри до сржи.
Звук капљице крви, један, па други,
низ страницу кревета тече река,
свака ће кап посебно да ми суди,
казна је већ извесна, строга и прека.
Из мене тече последња нада,
несвест уместо сна влада,
усправно тело на прљав паркет пада,
гаси се светлост вечитог града.
Такси је вози у непознату ноћ,
судбина се игра са њеном косом,
на жељено одредиште ноћас не могу доћ',
пут до пакла прекривен је росом.
Добро јутро, ево га нови дан,
бунован и уплашен отвараш очи,
срећа па је све био само сан,
а она је отишла и не мисли поново доћи.
06.12.2018. С.В.
