За једну девојку и једну клупу
Сигурно је пуно девојака на њу село,
причало животне приче и анегдоте,
али ни једна није дала срце цело,
и никад неће бити такве лепоте.
Већ неколико ноћи за редом,
прижељкујем исто место,
због ње сам ту чак и средом,
а и осталим данима често.
Ноћ је наше доба,
клупа је наше место,
иако је моја празна соба,
а вероватно и њена исто.
Упорна киша саботира планове,
увек почне када она то хоће,
сада има ко да ми греје дланове,
нека пада слободно,
свакако ће једном да прође.
20.10.2018. С.В.
