Еццедентесиаст
Иза твог осмеха крије се туга,
крива линија полако постаје права,
косе оче скривају душу препуну суза,
а трепавице кратке, као тек покошена трава.
Пудером попуњаваш све неравнине лица,
сенчиш капке што тамнијом бојом,
на ред долази пар нових трепавица,
то више ниси ти, не можеш се назвати мојом.
Собом се шири мирис тек опране косе,
упаљена цигарета чека те на пиксли,
прозори дочекују смрзнуте капи сутрашње росе,
а ти размишљаш како смо некада на усамљеној клупи кисли.
Угашеној цигарети је потребно ново кресиво,
да ли је ово стварно крај,
шта се између нас заиста десило,
лаку ноћ, лепо спавај и најлепше сањај.
20.12.2018. С.В.
